“Über-Coca”, “Über-Sex”, “Über-Nothingness”

Holon,

Prethodno priopćenje (9)

5(2):305-323, 2015., Zagreb

UDK

Primljeno: 8. 12. 2015.
Prihvaćeno: 24. 12. 2015.

159.964.2:111+316.323.6

Mario Vr a čić

»ÜBER-COCA«, »ÜBER-SEX«, »ÜBER-NIŠTAVILO«
“ažetak
»Ü e -Coca«, »Ü e -Sex« i »Ü e -Ništa ilo«

etafo eàsuàod eđe ihàag egat ihàsta ja:à»Ü er-Coca«

od osià seà eà F eudo eà ekspe i e teà sà kokai o ,à ot o e uà oguć ostà daà seà sa ià zače iàpaà takoà ià
cijela psihoanaliza farmakologizira; »Ü e -Sex« neprestana je tež jaà eà sa oà daà seà seksual ostà
kontrolira, regulira, nego, što iše, koristi u samoj proizvodnji, kao svojevrsni motor proizvodnih snaga;
»Ü e -Ništa ilo« od osià seà aà sa eà g a ič eà situa ijeà p oiz ede eà uà tojà ko t oli,à aà o tološkeà
eiz jes ostià kojeà tekà ejas oà azi e oà uà da aš je à t e utku.à O ajà esejà pokuša aà odgo o itià aà
pitanje kako se ti »ü e i« p oži ajuà uà st a a juà o ihà seksual ihà ide titetaà uà d adesetà ià p o à
stoljeću.à P ià dioà esejaà pose

uà paž juàpokla jaà ge ezià io oćià kakoà juà jeà api ao/laàPaulà Beat izà

Preciado u svojem radu Testo Junkie: Sex, Drugs and Biopolitics in the Pharmacopornographic Era.
Nako à k atkogà p ikazaà ge ezeà teà steà io oćià ià kapitaliz aà dolazià seà doà o tološkogà ko eptaà aà
kojem Preciado zasniva svoj argument o farmacijsko-pornografskom kapitalizmu. Radi se naime o
o gaz ičkojà silià kojuà o /aà zo e potentia gaudendi,à kojaà seà eà ožeà ka alizi ati,à ijeà ià uškoà ià
že sko,à e aà oda,à kojaà p oži aà ià a i al o,à paà ià sa oà a o ga sko, dakle, skoro da se radi o
koz ičkojà o gaz ičkojà sili.à D ugià dioà esejaà posta ljaà pita jeà oà o tološkojà ute elje ost potentia
gaudendi uspo eđujućià jeà sà d ugo à fa taz o à oà djelo a juà fi a ijskogà kapitaliz aà kakoà jeà
prikazana u Martin Scorseseovom filmu The Wolf of Wall Street, s fokusom na analizu kako se sama
pe fo

ati ostà o tološkeà eiz jes ostià u ijekà a o oà aća.à K itizi ajućià P e iadoà ià jegovo/njeno

čita jeà La a a,à esejà seà a ià »Ü e -Ništa ilo «, koje je, iako izgleda da se javlja na samom kraju u
linearnom progresivnom slijedu »Ü e -Coca«, »Ü e -Sex«, »Ü e -Ništa ilo«, prisutno od samih
početaka.
Ključ e riječi: »Ü e -Sex«,à io oć,àkapitalizam, Lacan, »Ü e -Ništa ilo«


Odjel za anglistikuà “ eučilištaà uà )ad u,à O alaà k aljaà Pet aà K eši i aà IVà

mavrbanci@unizd.hr

305

.à , HR-23 000 Zadar,

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

U pomalo bizarnom tekstu objavljenom 1926. godine pod nazivom »Anti-Sexus«, ruski pisac
Platonov opisuje imaginarnu reklamu za Anti-Sexus

aši u,àp oiz odàkojiàos ajaà ijeliàs ijetà

(Wark, 2015:47). Anti-Sexus naprava, ta nedo olj oà ist aže aàsp a a,àsp e

aàjeà p epla itià

“o jetskià“a ez,àdakle,àt žišteàso - ealiz a.àO oàštoàjeàos o o:àAnti-Sexus jeà aši aàkojaà eà
potiskujeà seksà egoà gaà zap a oà s až oà ià ep ikos o e oà eguli a.à Taà ap a a,à oglasà kaže,à
p istupač aà jeà s i aà poà po olj ojà ije i,à spe ijal ià dijelo ià aši eà ko t oli ajuà ejakula ijuà ià
količi uà spe

e,à us je ujuà žud ju.à Plato o à »oglaša a« tu napravuà pa odi ajućià ushiće aà

s jedoča st aàoàiskust i aàsà ap a o à ajpoz atijihà ljudiào ogà e e a.àTakoàHe
hvali tajàelekt ič iàt a sfo

àFo dà

ato àkojiàp ipito ljujeàdi ljeàsileàp i odeàuàsta da d eàauto ate,à

aà jego àsi àdodajeàkakoàćeàtaà aši aàpo olj oàutje atià aà ladeà ad ikeàje àseà ećeàže itiàià
zahtije atià ećeà plaćeà zaà o oos o a eà po odi e.à Anti-Sexus ima povoljan utjecaj i na
o daš jià kolo ijal ià s ijetà - Chambaralin h alià p oduktà je à ćeà s akakoà s a jitià kolo ijal eà
e i eà ià spasitià že eà kolo ijal ihà ad i ist ato aà odà silo a ja.à Velikeà holi udskeà fil skeà
z ijezdeàkaoàDouglasàFai a ksàh aleàp oduktàje àćeàp o ije itiàfil skuài dust ijuà udećiàžeđà
fil skeà pu likeà zaà su li
Chapli à

i à tijeli aà edostiž ihà fil skihà z ijezda.à Jedi oà ai ià Cha lieà

ljaà eštoà p oti à Anti-Sexusa apo i jućià kakoà pute aà ep ed idi ostà

ožeà

donijeti i poneke sretne trenutke (Wark, 2015:47-56).

Pitanje je kako stojimo s Anti-Sexusom uà d adesetà ià p o à stoljeću?à Od os o,à kakoà seà
iz aža aà taà željaà zaà ko t olo à seksaà uà aše à su e e o à t e utkuà kadaà pok et aà t akaà
s akakoà išeà ijeàpa adig aà ada,àkadàsla iàpat ija hal aàfo dističkaàp oiz odnja, a s njom i
z ače jeà o itelji,à kadà jeà dep esijaà postalaà olestà

ojà jeda à uà isoko az ije i à zapad i à

zemljama, a »liječe jeà iječi a« psihoa aliza à potis utoà aušt à lijeko aà ià fa
i dust ije.à Naà ekià ači à

a eutskeà

ožeà seà ećià daà jeà Anti-Sexus danas postao globalna pojava.

Po og afijaà seà ši ià i te eto à kaoà pla e .à Nep esta oà seà u

ažajuà opsku eà

ež eà

st a i e,à i tual ià p osto ià kojià p ikazujuà po oà u atke,à odà do aćeà ezazle eà a ate skeà
p oiz od jeà

doà

zast ašujućih snuff filmova.

Pornografski

uradci

nisu

samo

u

dvodimenzionalnom prostoru nego se useljavaju u tijela, stvaraju usamljene gledatelje i
gledatelji e,à izoli a eà astu ato skeà o adeà ili,à daà doda oà pa af azi ajućià o uà poz atuà

306

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

frazu »usamljena gomila«, pornografija proizvodi usamljenu filmsku publiku. Ukratko, danas
je pornografija seksualnost transformirana u spektakl, gdje intimnost postaje javno
dostup a,à izual aà o aàzaàglo al uàsti ula iju.àMastu a ijskaàlogika,àojača aàfa

a ijo ,à

kibernetikom i audiovizualnim sektorom postaje sve dominantnija ekonomska sila:
pod aža a je,àp až je jeà ezàtjeles ogàko takta,àe up ija.àDa asàjeàpo og afijaà ekaà staà
Anti-Sexusa,à sà tež jo à daà seà i e,à daà pa af azi a oà Nietzs hea,à doà Ü e -Sexa. Anti-Sexus,
dakle postaje Ü e -Sexus - tež jaà zaà ep esta i à i te zi i a je à ià p oši i a je à do e eà
pornografske proizvodnje.

»Ü e -Coca«, »Ü e -Sex« i »Ü e -Ništa ilo«

etafo eà suà od eđe ihà ag egat ihà sta ja:à

»Ü e -Coca« od osià seà eà F eudo eà ekspe i e teà sà kokai o ,à ot o e uà oguć ostà daà seà
sa iàzače iàpa tako i cijela psihoanaliza farmakologizira; »Ü e -Sex« jeà ep esta aàtež jaà eà
sa oà daà seà seksual ostà ko t oli a,à eguli a,à egoà što išeà ko istià uà sa ojà p oiz od ji,à kaoà
svojevrsni motor proizvodnih snaga; »Ü e -Ništa ilo« od osiàseà aàsa eàg a ič eàsituacije
p oiz ede eà uà tojà ko t oli,à aà o tološkeà eiz jes ostià kojeà tekà ejas oà azi e oà uàà
da aš je à t e utku.à Uà o o à esejuà pokuša a à odgo o itià aà pita jeà kakoà seà tià »ü e i«
p oži ajuà uà st a a juà o ihà seksual ihà ide titetaà uà d adesetà ià p o à stoljeću.à Uà p vom
dijeluà esejaà pose

uà paž juà pokla ja à ge ezià io oćià kakoà juà jeà

api alaà Paulà Beat izà

Preciado u svom radu Testo Junkie: Sex, Drugs and Biopolitics in the Pharmacopornographic
Era.à Nako à k atkogà p ikazaà ge ezeà teà steà io oćià ià kapitaliz a,à dolazi à do o tološkogà
koncepta na kojem Preciado zasniva svoj argument o farmacijsko-pornografskom
kapitaliz u.à ‘adià seà ai eà oà o gaz ičkojà silià kojuà o aà zo e potentia gaudendi, koja se ne
ožeà ka alizi ati,à ijeà ià uškoà ià že sko,à e aà oda,à kojaà p oži aà ià a i al o, pa i samo
anorgansko, dakle, sko oà daà seà adià oà koz ičkojà o gaz ičkojà sili.à Uà d ugo à dijeluà esejaà
posta lja à pita jeà oà o tološkojà ute elje ost potentia gaudendi uspo eđujućià jeà sà d ugo à
fantazmom o djelovanju financijskog kapitalizma kako je prikazana u Martin Scorseseovom
filmu The Wolf of Wall Street (2013.), s fokusom na analizu kako se sama performativnost
o tološkeà eiz jes ostià u ijekà a o oà aća.à K itizi ajućià P e iadoà ià jego o/ je oà čita jeà
Lacana, bavim se »Ü e -Ništa ilo «, koje je, iako izgleda da se javlja na samom kraju u

307

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

linearnom progresivnom slijedu »Ü e -Coca«, »Ü e -Sex«, »Ü e -Ništa ilo«, prisutno od
sa ihàpočetaka.
»Über-Sex«
)ati à sa à sta ilaà dildoà uà do jià dioà s ojegaà tijela.à P o,à ealistič oà o liko a i,à zati à
e go o ič i,àkojiàp odi eàuà ojàa us.àU ijekàjeàlakšeàkadàsta i à eštoàuàs ojàa us,àkojià
jeà ultidi e zio ala à p osto à ezà č stih,à koščatihà u o a.à V ije eà je!à Naà kolje i aà
sa ,àok e ulaàsa àleđaàka e i,à ho iàp stijuàiàgla aàp itišćuàpod,àd ži à ukeàizaàse e,à
kao bih mogaoàza islitiàd aàdildaàuà e i.àTiàsiàjedi iàkojià ià ogaoàčitatià ojuàk jigu.à
Isp edàka e eà uàiskuše juàsa àdaà ap a i àt ojàpo t et.àDaàdizaj i a àse e,àkaoàdaà
sam ti. Pretvorim te u drag. Preodjenem te. Uskrsnem s ovom slikom (Preciado,
2013:19).

U djelu Testo Junkie Preciado dokumentira kratki period svojega ži otaà uà ko à seà
pod g uo/pod g ulaà s až ojà testoste o skojà te apiji,à pisa jeà kojeà dolazià izà tijelaà ilià
teoretiziranje iz trbuha, anusa, crijeva, detektiranje p eo ažajaà lastitihà e o ija,à kojeà a
k ajuà ià isuà sa oà p i at aà zo a,à egoà st uja jeà e oti ihà e e gijaà slič i aà L ota do i à
li idal i à i te ziteti a.à Kaoà štoà jeà jego / je à ide titetà hi ida ,à takoà jeà ià sa aà k jigaà
hibridna tvorevina -

ješa i aà e oa aà kojià toà ià isu,à općihà az at a jaà oà kapitalizmu u

da aš je à t e utku,à filozofskoà p opiti a jeà o ogà štoà

azi aà po o-farmacijskim

kapitaliz o .à Nadah ut/aà p ijaš ji à ekspe i e ti a,à kaoà F eudo à sà kokai o ,à ilià
Be ja i o à sà hašišo ,à P e iadoà astojià

api atià si gula ostà postoja ja,à tekto skih

po i a jaàu uta àtijela,à oda,àkakoà aàse i,àtakoàià aàd ugi a.àáàpolazišteàjeàpolupe ife ija,à
op esi ià eu opskià u à F a o eà Špa jolskeà - iakoà jeà P e iadoà kas ijeà ži jelaà uà eliki à
s jetski à et opola aàkaoàštoàsuàPa izàiàNe àYo k.
‘ođe /aà sa à

.à godi eà kadaà jeà auto o ilskaà i dust ijaà doži jelaà s ojà hu a à ià

polakoà počelaà opadati.à Mojà ota à i aoà jeà p uà poz atuà ga ažuà uà Bu gosu,à gotičko à
g aduà pu o à s eće ikaà ià oj ogà oso lja,à aà zaà F a kaà si

olič o à

jestuà jego eà

fašističkeàŠpa jolske.àDaàjeàHitler dobio rat, nova Europa ustanovila bi se na dijagonali

308

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

Burgos-Be li .àGa ažaàCentral nalazila se u ulici du General Mola, nazvana po branitelju
koji je 1936. vodio ustanak protiv Republike. Najskuplji automobili koje su vozili razni
duž os i iàià ogatašià alaziliàsuàseào dje.àUà ojojàkućià ijeà iloàk jiga,àsa oàauto o ilià
(Preciado, 2013:23).

Metalà u jestoàko i a,à gu eà u jestoà papi a,à zi aà ià ož jaà u jestoà pisa ja.à Tajà iog afskià
detaljà upućujeà ià aà sa eà ko ije eà o ogaà štoà P e iadoà zo eà po og afsko-farmacijskim
kapitalizmom, na putu od Anti-Sexusa do Ü e -Sexusa, od fordizma do farmakopornizma.
O oà štoà jeà až oà apo e uti,à aà aà toà ćuà seà

atitià kas ije,à zaà P e adio,à t a s estitskuà

marksisticu, farmako-po og afskaàp oiz od jaà ijeàtekà eštoà u

o,àpotisnuto nego upravo

taà p oiz od jaà od eđujeà ilià ka akte izi aà s eà ači eà p oiz od jeà uà su e e oj,à glo al ojà
političkojàeko o iji.
Automobilska industrija bila je paradigmatski vid proizvodnje – fordizam. A fordizam nije
samo proizvodnja automobila nego proiz od jaà p osto a,à

o

atizi a ihà kući a,à

sta da dizi a ihàkuća sta a,àsta da dizi a ihà elikihàp edg ađa,àpaàiàsa eàpo odič eài ti e,à
idealnih standardiziranih porodica, standardiziranih emocija, dakle - danas bismo primijetili sa ogà ači aà ži ota.à Početkom sedamdesetih, s velikom energetskom krizom i padom
industrijske proizvodnje utemeljene na pokretnoj traci dolazi do transformacije ekonomije.
Poči jeà seà go o itià oà o i à i dust ija aà - ioke ijskoj,à i fo
prijelaz Preciado (2013)

atičkoj,à ko u ika ijskoj.à Tajà

ut oàosjećaà aàtijeluàs ogàdjeti jst a;à jego o/ jezi oàtijeloàopi eà

seà hete oseksual ojà at i i,à o

ati i a;à postajeà a

o

al o,à izlože /aà jeà t adi io al i à

po odič i ,àkatolički àp itis i a,àkas ijeàseàiàsa /aàizlažeà fa

akološki

eksperimentima.

V ije eàjeàtoàup a oàp elaskaàp e aàt ećojàfaziàkapitaliz a,àodào ogàfo dističkogàkà io oći:à
ači o à lada jaà»uài eàži ota« - o i eàštoàži i,àpaàiào i eàštoàu i e.
Usp kosà opće à doj uà ilià pop- ostalgič i à e o ija aà Hlad oga rata kao cerebralnom,
si o àideološko àsuko uàiz eđuàd aà lokaà odà kojihàjeào ajà istoč ià izgu io,àpaàseàjošà išeà
aglaša aà eljudskoà si iloà ko u iz a ,à P e iadoà

309

à aglaša aà kakoà jeà uà to à pe ioduà

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

jed aà odà aj až ijihà te aà ilaà seks,à seksologija,à alià a a oà sà o o à hlad o atovskom
militarnom dozom. Naà p i je ,à a odià kako,à Vikto à Ko stati o ičà Kal

e zà pate ti aà p ià

polietilenski penis 1974. godine kao prevenciju za impotenciju; Amerikanci odgovaraju
sofisticiranijom tehnologijom, Tom F. Lue, Emil A. Tanaghoy i Richard A. Schmidt, implantirali
su »seksualni pejsmejker« u pacijentov penis povezan s elektrodama na prostatu kako bi se
e ek ijaà ko t oli alaà dalji ski à up a ljače .à Uà toà ije eà up a oà jeà á e ikaà i esti alaà uà
p ouča a jeà seksaà ià seksual ostià išeà egoà ià jed aà ze ljaà aà s ijetu.à Isto e e oà poči jeà
ioteh ičkaà p oiz od jaà ho

o a,à fa

ko e ijal eà s heà kakoà ià seà

a eutskaà p oiz od jaà si tetičkihà

olekulaà uà

odifi i alià patološkià seksual ià ide titeti.à O ja ljujuà seà

demografske studije o seksualnim devijacijama - Kinsey Reports o ljudskom seksualnom
po aša juà

.à ià

. ;à ‘o e tà “tolle o à p otokolà zaà » uško« i »že sko« (1968.); John

Mo e e aàstudijaàoàkli ičkojàope ati ojàiàe dok i ološkojàp o ije iàseksual ogàide titeta.à
Govori se o proizvodnji testosterona, t a sseksual i à oso a a,à aà otk ićeà ko t a ep ijskeà
pilule mijenja »prirodna pravila« heteroseksualne reprodukcije. Upravo se i tada uspostavlja
termin rod kaoà eštoà sas i à higije skoà eut al o,à aà taà eut al aà klasifika ijaà op a da aà
teh ološkeà zah ate,à aà p i je à az eà ope a ije,à ho

o skaà liječe jaà he

af oditskeà dje e.à

Sve to dovodi do stvaranja »seksualno-rodnog industrijskog kompleksa« (Preciado, 2013).
Otudaàiàpoči juà ije eàkoji aàs jedoči oàiàda as:àt a sfo

a ijaà oda,àspola,àseksual osti,à

seksual ihà ide titetaà ià seksual ogà zado oljst a.à Neà adià seà išeà sa oà oà ko t oli a juà
seksualnosti, nego i o proizvodnji iste u tehno-kapitalizmu, globalnim medijima, bioteh ologija a.à Op esi a,à alià ià p odukti aà s agaà io oći,à kak uà jeà Fou aultà ko ipi aoà
analizi ajućià up a lja jeà popula ijo ,à s eà seà išeà teh ologizi a,à ja ljajuà seà ik o-p otetičkià
eha iz ià ko t oleà su jekti ostià po oćuà io- olekula oà ià
p otokola.àP oiz odeàseàto eàsi tetičkihàste oida,àteh ološkiàt a sfo
sperma, tehno-krv, tehno-ovulacija - zau ijekà

ulti edijal ihà teh ičkihà
i a ihàorgana - tehno-

ije jajućià uà d adesetà ià p o à stoljećuà eà

samo koncepte seksualnosti nego i tijela. Ukratko, znanstveno-teh ološkià sekto à p oiz odià
o eà ko epteà psihe,à li ida,à s jes osti,à že skogà ià

310

uškog,à heteroseksualnosti,

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

homoseksualnosti, transseksualnosti, interseksualnosti – proizvodnja u intimi potaknuta
globalnim farmaceutskim korporacijama.

áliàs eàtoàjošàu ijekà eàp edsta ljaàp o je uà»seksualno-rodnog industrijskog kompleksa« u
farmacijsko-pornografski globalni kapitalizam. Naravno, i sama pornografija paralelno se
ije ja.àNeà adiàseàsa oàoàli e alizi a juàpo og afskihàsad žajaà egoàiàši e juàpo og afijeà
odàskuče ih,àopsku ihàzat o e ihàp osto aàdoài stitu io aliza ijeàuà i tual o às ijetu.àHugh
Hef e ,à os i ačà Playboya, transformira 1959. godine Chicago Mansion kao posebno
»ljubavno gnijezdo«, sastavljeno od trideset i dvije sobe. á e ičkaà e otskaà utopijaà postajeà
ja iàpa optiko ,à astu ato skiàpot ošačiàpoči juà adzi atiàs eàštoàseàdogađa,àodà Hefnera
doà

ogućegà seksaà u Big Brotheru, od pornografskog klasika Deep Throat (1972.) do

eu opskogà egaà o delaàot o e ogàp ijeàs jetskogà ogo et ogàp e st aàuàNje ačkoj,àuzà
blagoslov same kancelarke Angele Merkel. Farmaceutska industrija proizvodnjom pilula, od
Viagre paà adalje,à sti uli aà ià p odužujeà po og afskià ad,à alià zah aljujućià pilula aà otk i aà ià
nova akrobatska zadovoljstva.

“ eà teà p o ije eà P e idaoà

à po ezujeà sà o i à i fo

atički à teh ologija aà kojeà

povezuju farmaciju i pornografiju. Dok se farmacijsko odnosi na bio-molekularnu
teh ologiju,à po og afskoà seà od osià aà se iotičko-teh ičkuà katego ijuà kojaà up a oà pute à
i te etaà pop i aà

o uà di e ziju.à Ud uže ià

astu a ijskià adà postajeà glo ala ,à aà

pornografski potencijal globalnom robom.

U svojoj analizi Preciado (2013) tehnologizira performativ Judith Butler. Tehnologizacija vodi
doà o ogà idaà oda,à ližaà studijià Do

eà Ha a a à oà iološkojà teh o-z a ostià kojaà k ećeà odà

p etposta keà daà seà ià sa oà p i od oà djeloà
ioteh ološki cyborg,à

i že je sko-komunikacijski

ožeà p o at atià kaoà t adi io alni
mehanizam,

informacijsko-genetski

p o esi ajućià sustav,à hete oge ià iološkià ate ijal,à st ategijskià asa

lažà kojià okupljaà az eà

ep odukti eàpolitikeà iàge etskoàulaga je.àP e iadoà

311

à asàpodsjećaàdaà azlikaà iz eđuà

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

seksaàià odaà eàpotičeàodàfe i iz a,à egoàizài dust ijsko-rodnog kompleksa hladnoratovske
ere.

Kakoà s eà toà utječeà aà p o eseà su jekti iza ije,à aà pita jeà slo ode?à Od os oà i aà lià uopćeà
izlazaà izà teà ko pleks eà ioteh ološkeà

aši eà zaà p oiz odnju raznih subjekata? Prema

P e iadoàčita aàp oduk ijaàp oiz odiàkakoà azličiteàsu jekteàtakoàià o eà ido eàpo o lja a ja,à
do odiàdoàlogikeào ogàštoàMau izioàLazza atoà azi aà» aši skaàpo o lje ost«:
,Maši skaà po o lje ostʼà sastojià seà odà o ilizi a jaà ià

oduliranja pred-individualnih,

pred-kognitivnih i pred- e al ihà ko po e tià su jekti iza ije,à p oiz odećià aspekteà
pe ep ijeàiàse za ijeàjošà ei di idualizi a eàiliàapso i a eàuàsu jekt,àkojeàdjelujuàkaoà
kotačićià ekeà

aši e.à Dokà seà su jekti iza ijaà tičeà socijalnih sepstava i globalnih

i di idua,à tihà k aj jeà a ipulati ih,à o al ihà su jekti ihà ep eze ta ija,à , aši skaà
po o lje ostʼà po ezujeà ele e teà kojià jošà

isuà pe so alizi a ià

ià so ijalizi a ià

zah aljujućià o al ojàeko o ijiàželjeàkojaàseàteškoà ožeàod žatiàuàfosilizi a i ,àk uti à
so ijal i à eza a.àMaši skaàpo o lje ostà ijeàdakleàistoàštoàiàso ijal aàsu jekti iza ija,à
kojaà jeà

išeà

o al a,à i di idualizi a aà di e zijaà su jekti osti,à

egoà akti i aà

molekularne, pred-individualne, pred-verbalne, pred-socijalne dimenzije (Maurizio
Lazza ato,à TheàMa hi e ,à iti a oàizàP e iado,à

Dakle,à

:

.

aši skoà po o lja a jeà od ijaà seà aà p eds jes o ,à es jes o à polju.à Kak aà jeà uà

svemu tome uloga psihoanalize, od Anti-Sexusa do Ü e -Sexusa, od fordizma do
farmakopornizma? Pitanje s pravom postavljamo jer usprkos raznim performativima i
teh ologija aàkojeàp oiz odeà o eàsu jekte,à eà ože oàseàota asitiàželje,àžud jeàià ago a.
»Über-Coca«
U Testo Junkyju, u poglavlju pod nazivom »Narko-a aliza:à psihot opič i korijeni kritike kod
Freuda i Benjamina«, F eudàjeàs ješte àuàs eàpsihot opič eàEu ope.à‘ođe àjeà

.àgodi e,à

sa oàgodi uàda aà ako àštoàjeàF ied i hàGaed keàizd ojioàalkaloidàkojià azi aàerythroxyline,
supsta uà izà kojeà ćeà seà kas ijeà početià p oiz oditi kokain. Freudova je Europa mjesto

312

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

i kuli a jaà az ihà a kotika,àpsihodelič ihàsupsta i:àopiju a,àlaudiu a,àhašiša,à a ihua e,à
he oi aà ià d ugih,à az ihà ià a jeà poz atihà supsta i.à Kokai à seà ko istioà kakoà ià seà os ježilià
iscrpljeni bavarski vojnici ili kakoà iàpilotiàzaà ije eàP ogàs jetskogà ataà ogliàdužeàletjeti,à
p odužitià fokusi a ost,à

o e uà goto ost.à Veo aà a oà uà s ojojà ka ije i,à F eudà seà

zai te esi aoàzaàekspe i e ti a jeàsàkokai o :àkakoàpodićiàk

iàtlak,ào ladatiàis plje ostià

tijela,àpodićià aspolože je,àpospješitiàlokal uàa estezijuàitd.à)aà ladogàjeàF eudaàekspe i e tà
sàkokai o àepiste ološki,àaliàiàeko o skiàp ojekt.àGodi eà

.àš

čeàp uàdozuàkokai a,àaà

godi uàda aàkas ijeàpišeàuàdjeluà Ü e àCo a kakoàkokai àutječeà aàpo išta a jeà iloàkakvog
dep esi ogàsta ja,àteàp oiz odiàzd a oàeufo ič oà aspolože jeàuà e e al o àko teksuà ezà
obzira na tjelesne organe. Zato, prema Preciado (2013), Freud, pa samim tim i psihoanaliza,
ijeà sa oà he

e eutičkaà ig aà iječià ià teh ikaà aso ija ija,à k alje ski put u nesvjesno, nego

somatsko-se iotičkaàteh ikaào is aàoàke ijski àsupsta a a.àPos ijediàjeàdakleàs oje s ià
revizionizam koji psihoanalizu svodi na doslovnu intoksikaciju slikama i jezikom,
fa

ako iza ijuà es jes og.àD ugi à iječi a,àputàp e aàozd avljenju, prema Ü e -seksu jest

Ü e -Coca.
álià ipakà ijeà s eà s ede oà aà ke ijuà ià teh ologiju.à P e iadoà uà s oji à d e ički à zapisi aà
h alià želju,à pišeà oà a i a juà želje,à ep esta o à talasa juà želja;à eu išti aà željaà u a jaà uà
pods jes o,à opetà seà ja lja,à još jača,à žila ija,à t a sfo

i a a. D e ičkià zapisà Testo Junkija

ep esta oàjeàpozi a jeàželje,àžud je:à»Jaàželi àsa oà asta itiàželjeti,à ezàikak eà oguć ostià
ko ač ogàzado olje ja.« (Preciado, 2013:252)
Nijeà teškoà u idjetià kakoà jeà o djeà p esuda à utje ajà Deleuzea i Guattarija (1987) i njihove
ko ep ijeà željeà kaoà p oiz od eà t o i e,à
p oiz ođe ju,à
u

aši aà željeà uà

aši aà kojaà seà ep esta oà po ezujeà sà d ugi à

ep esta o à poziti o à
aši a a,à uslož ja aà ià

oža a.à álià ijeà sa oà željaà kaoà eu išti aà p oiz od ja prisutna u teorijskoj zgradi

farmacijsko-pornografskog kapitalizma. U cyborg infrastrukturi, Preciado (2013) pronalazi
eštoà

štoà

jeà

p oiz ođačà



p oiz od,à

primus

movens

čita ogà

sustava

potentia gaudendi, o gaz ičkaàsila,àpote ijalà ep esta ogàpod ažaja iàuz uđe ja,àst asti.

313



Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

Ja to zovem potentia gaudendi,àilià,o gaz ičkaàsilaʼ,à st a aàilià i tual a às agaàtijelaàuà
total o àuz uđe ju,às agaàkojaàseà eà ožeà ka alizi ati;à e aà oda,à ijeà ià uškoà ià
že sko,à ijeà iàljudskoà ià ži oti jsko,à ià ži oà a i i ano), ni mrtvo (anorgansko). Ono
ijeà sputa oà ikak i à od i à g a i a aà ià uški ,à ià že ski

,à eà og a iča aà ià

hete oseksual ost,à iàho oseksual ost,à iàg a i uàiz eđuàsu jektaàiào jektaà ... àO oà
ne favorizira ni jedan organ, pa tako penis ne posjeduje išeà o gaz ičkeà sileà egoà
agi a,à očià ilià ipele.à O gaz ičkaà silaà su aà jeà pote ijal eà uz udlji ostià uà s akojà
materijalnoj molekuli (Preciado, 2013:42).

Dakle,à i a oà

eštoà štoà

ijeà li ido,à alià jeà slič o. Dodušeà

gaudendi nadasve je slič aà ‘ei ho o à



o e te, potentia

à o go u;à podsjeti oà seà sa oà pod aslo aà

njegove knjige Funkcija orgazma, seksualno-eko o skià p o le ià iološkeà e e gije, dakle
sasvim vidljivo oznanstvenjivanje, biologiziranje seksa, kao » iološke« e e gije,àaliàdodušeàuzà
priznanje da postoje nekakvi problemi. Seksualna frustriranost izvor je neuroza i bolesti koje
seà

oguà izliječitià »zdravim« sekso .à O gaz ičkaà silaà o eća aà s edi o à p ošlogà stoljećaà

potpu uà e a ipa iju,à oslo ađa jeà odà pot ošačkihà oko a.à Da asà s jedoči oà up a oà
obrnutoj situaciji: potentia gaudendi, ilià o gaz ičkaà sila,à či ià seà potpu oà ka alizi a om,
isko ište om zaà pos e aš jeà ši e jeà kapitalaà ià t žišta.à Či ià seà daà seà taà li idi al aà silaà
p et o ilaà uà t žiš ià p oiz od,à p ekoà po og afijeà uà potpu ostià ukalupilaà ià postala
paradigmatski model globalnog kapitalizma.

P e adioà

à pokuša aà tuà o gaz ičkuà silu, potentia gaudendi,à od žatià uà a

i ale t o à

položaju:à sà jed eà st a eà s jes aà ‘ei ho eà ià Ma useo eà ai ostià kojià suà e izio ističkià
pokušalià p očistitià li idoà odà »otrova civilizacije«,à sà d ugeà st a e,à pak,à o gaz ičkaà silaà jeà
osnovni pogon kako »rodno-industrijskog« kompleksa tako i farmacijsko-pornografskog
kapitaliz a.à álià sa aà taà d oj ostà či ià seà edo olj oà o jaš je a:à kak aà jeà sp egaà iz eđuà
transformirane orgazmičkeà sileà ià jezi ogà eko ta i i a ogà ostatka? Štoà seà događaà s
o gaz ičko à silo à kojaà ijeà zah aće aà t žiš i à od osi a?à Jeà lià uopćeà ogućaà taà čistoćaà
p ijelazaà aà daà seà eà uz uà uà o zi à či

e i ià t žiš eà eko o ije? D ugi à iječi a,à štoà seà

314

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

događaàuà as jepuàiz eđuà»Ü e -Coce« i »Ü e -Seksa«?àKo ač o,àštoàseàdogađaàsàčita i à
ti à p ojekto à akoà seà oz ilj oà eà uz eà uà o zi à ko ta i i a ostà t eći à ele e to à eha iz o à t žišta?à P ešuće ià ele e t,à potis utià fakto à kaoà pos ed ikà
čita o à to à fa

edijato à uà

a ijsko-po og afsko à ko pleksu,à poà oje à išlje ju,à a aà tajà p ojektà

u azad,à od os o,à p ik i aà s ojeà t adi io al oà jezg o,à ču aà i a eà opozi ije,à teà dopuštaà
dekonstrukcijsko rastvaranje.

Daà ihào jas ioàtuàt adi io al uà i a uàopozi iju,àuzetàćuàzaàp i je àfilm The Wolf of Wall
Street,à kojià poà

oje à

išlje juà oslika aà d uguà st a uà

edalje,à sagleda aà li idi al uà

ekonomiju farmacijsko-pornografskog kapitalizma s druge strane.

»Ü er- ištavilo«
Film temeljen na knjizi Catching the Wolf of Wall Street epska je p ičaà kojaà p atià uspo à
Jo da aà Belfo taà glu ià gaà Leo a doà DiCap io ,à odà pozi ijeà

ešeta a-počet ikaà aà Wall

Streetu, do gubitka posla nakon pada burze 1987. godine i ponovnog vrtoglavog uspona
njegove tvrtke Stratton Oakmont, za koju je trenirao skupinu svojih poznanika (i gubitnika).
Uz sve zavrzlame, uz prevare Belfrot i »stretonovci«

as oslo oà seà o ogate,à a ajućià

i estito e,à jašućià uspješ oà k ozà i te aleà padaà ià uspo aà dio i a.à Naà k ajuà seà s eà aspada,à
Belfort gubi nekretnine i pokretnine i odlazi na služe jeà zat o skeà kaz e.à Kaoà ià o ič o,à
azg a iče jeàiz eđuàp e a eàiàuo ičaje ogà ešeta e jaàsàdio i a aàpop ilič oàjeà ut oàià
eà azlikujeàseàpu oàodàd ugihà o

alizi a ihà o ča ihàt a sak ija.à

U filmu, jedna od osnovnih binarnih opozicija koja kasnije generira filmski narativ dana je na
sa o à početkuà fil aà kadà iskus ià fi a ijskià

ešeta ,à Ma kà Ha

aà dajeà uputeà

lado à

počet ikuàBelfo tuàkaoàs oje s uàself help pouku.à)ap a o,àkaoàštoàće oàusko oà idjeti,à adià
seàoàspe ifič ojàuloziàiàpodijeliàiz eđuà»Ü e -Coce« i »Ü e -Sexa«.
Mark Hanna: ») ači,àp oàp a iloàWall Streeta. Nitko -- i boli me jesi li Warren Buffet ili
Jimmy Buffet -- itkoà eàz aà asteàliàdio i a,àpadaàliàiliàsk ećeàuàje e uàst a u,à itkoàži ,à

315

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

a najmanje brokeri. Ali moramo se pretvarati da znamo. Samo pazi da si uvijek
opušte .àNitkoà eàželiàkupitià eštoàodà ekogaàtkoàz učiàkaoàdaà jese àda aà ijeàje ao.à
Kadàosjetišàdaàsiàpodàst eso ,àidià aàpauzu,àizd kajàseàakoà ožeš.àVolišàd ki u,àjelda?«
Jordan: »Pa... da, naravno.«
Mark Hanna: »Fi o,àključàjeàuàd ki i.àIàtoploàp epo učuje àkokai ,àodà jegaàćešà itià žià
na telefonu, a to je, naravno, dobro za mene. I, sine, peri deri (Winter, 2013).1

) u jujućaà self-help pouka:à

ià ištaà eà z a o,à alià p a i oà seà daà z a o.à Noà ijeà

prijetvornost jedi ià ele e tà togà šizof e ogà ludiz a.à Ià o oà štoà u zeà p odajuà pukoà jeà išta,à
fik ija.àDakleàp o o i aàseàteh ikaàko t oleàtijelaàdaà iàseàp oda aloà išta,àfik ija,à ezàikak ogà
ust uča a jaàilià o al ihàog ada.àO djeàjeàzap a oàpog eš oà ećiàdaàseà adiàoàdjelovanju bez
morala jer etika je jasna: pohlepa je dobra (greed is good .à Pohlepaà h a ià čita à susta ,à
pok ećeà ga;à pohlepuà eà t e aà

e di atià kaoà uà fil o i aà izà osa desetihà p ošlogà stoljećaà

(npr. filmu Wall Street, iz 1987., Olivera Stonea). Ostaje samo
p e a o ,à o

a ji a je ?à Uputeà kojeà Ma kà Ha

ejas oà štoà jeà sà puko à

aà dajeà eiskus o à počet iku,à dakle,à

od oseà seà odà sa ogà početkaà aà st ategijuà poslo a jaà uà tak ojà stià usta o e:à

oke ià suà

prisiljeni blefirati o usponu i padu dionica jer oni »najmanje znaju« o njihovom kretanju.
Budućiàda jeààfi a ijskaàe u ija ijaài deksal a,à e aàko ač ogàoz ačitelja,àp et a a jeàjeà
općaàpoja a,àaà je o a jeàuàt žišteàs ihàsudio ikaà ep ikos o e iàjeàu jetàopti ajaàkapitala.à
Mešeta iàuàStratton & Company neprestano suàizlože iàp itisku.à“t esàjeà epod ošlji .àKakoà
seà ositià sà ji à d ugià jeà dioà Ha

i ogà sa jeta:à daà ià aà k ajuà izd žalià p epo učujeà seà

masturbacija i kokain. Dakle »Ü e -Coca i »Ü e -Sex«

aizgledà e ajuà ištaà saà sa i à

poslom, s poslovanjem koje je iako strahovito stresno u potpunosti apstraktno, a s filmske
točkeà gledištaà edo olj oà za i lji o.à )atoà seà edateljà Ma ti à “ o seseà fokusi aà aà
o gijastičkeàs e e,àkokai skeàsea seàkoje,àiakoàseàčestoàdogađajuàuàsa ojàko pa ijiàStratton
Oakmont, mjestu financijskihà t a sak ija,à osta ljajuà kapitalà dje iča skià čisti .à Paà ià sa à
p osto à ko pa ijeà odišeà eko à u eđe o à p az i o ,à od os oà p užaà pa optiko skoà
adzi a jeà sa ihà ojki,à e e al ih,à kog iti ihà ope a ija,à dokà seà sa à o gijastičkià ele e tà
1

Preveo To isla àKuz a o ić.

316

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

p epuštaàfil skojàpu li i.à“a aàa hitektu aà eàodajeà išta,àčita àtajà aka alijski,ào gaz ičkià
pokušajà daà seà o uzdaà st esà e idlji à je.à Fi a ijskoà jeà s edišteà s ijetaà p az o,à od os oà
kola jeàjeàkapitalaàuà ojka a,à egdjeàd ugdje;à oćàseàzap a oà eà idi.à
Dakleà p ilič oà a alna i staromodna binarna opozicija: s jedne strane tradicionalna
hete oseksual a,àčestoàiàpat ija hal aào gija,àsàd ugeàst a eàkapital.àIliàod eđe ije,àfi a ijskià
kapital,à od os oà fi a ijaliza ijaà političkeà eko o ije,à kojaà s eà išeà le iti aà uà edokuči im
t a s e de tal i àp osto i a.àKaoàštoàF a oàBifoàBe a dià

:

àt di:

Fi a ijalizi a jeà kapitalističkeà eko o ijeà p edsta ljaà astućuà apst akt ostà adaà ià
od aja jeàko u ika ijeàodàtjeles eàdi e zije.àKaoàštoàjeàsi

oliza àekspe i e ti aoà

odvajanje àli g ističkogàoz ačiteljaàodàoz ače og,às ojeà efe e t eàfu k ije;àistoàtakoà
fi a ijskià kapitaliza ,à i te alizi ajućià li g ističkià pote ijal,à azd ajaà

o eta ià

oz ačiteljàodàs ojeàfu k ije,àde ota ijeàià efe e t ostiàp e aàst a i à o a a.

Kao da seà taà edokuči aà efe e ijal ost,à suhopa ostà teh ičkogà fi a ijskogà jezikaà
adok ađujeà zaà

ije eà pauzaà ilià poslo ihà dogo o aà erupcijama vulgarnosti, prostota.

Belfo tàià ešeta ià eàza a ajuàseàs oji à uči i a,àod os oàefekti aà jiho ogàfi a ijskogà
ešeta e jaà aà jiho eà klije te,à paà o daà ià ši e,à aà epoz atuà

asuà duž ika,à p opalihà ià

devastiranih. Oni ulaze u sfere nevidljive pornografije, financijske pornografije kojom se ni
“ o sese,à ià fil à eà a e.à O ià e idlji ià gu it i i,à duž i i,à looseri posljedica su posebnog
pornografskog spektakla – partenogeneze vrijednosti ( parthenogenesis of value ).
Pa te oge ezaà ijed ostià iz azà jeà kojià upot e lja aà Be a dià

.à Toà jeà teh ičkià iz azà zaà

ezg eš oà začećeà uà k šća sko à teološko à disku su,à kojià uà o o à ko tekstu ukazuje na
apst akt uàoplod juàfi a ijskogàkapitala:à o a àseàseksaàsà o e ,à o a àoplođujeà o a .
Noàjeàliàtaà azlikaà e e ti a a,àjesuàliàteà i a eà opozi ijeàpostoja e?àŠtoàjeào daàsà »Ü e Cocom« i »Ü e -Sexom«?à“lužeàliào iàsa oàkakoà iàsti ulirali partenogenezu financija?

317

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

O djeà jeà

ije eà daà seà

ati à aà sa à početak,à od os oà aà p opiti a jeà fa

a ijsko-

po og afskogà kapitaliz a.à Uà čita ojà i p esi ojà teo ijskojà zg adià P e iadoà

à

zaposta ljaàiàpotiskujeàos o ià eha iza àt žiš eàeko o ije, bilo da se radi o pornografiji ili
stolovima –

eha iza à az je eà kojià p etposta ljaà az je skuà

ijed ost,à o uà ià eštoà

sasvim apstraktno – o a !à Biloà elekt o ičkià iloà papi ati.à Istoà tako,à daà ià seà usposta ilaà
astu a ijskaà ijed ostà uà d ušt uà spektakla, odnosno masturbacijska vrijednost kao vid
az je skeà ijed osti,ào aào isiàoàuz uđe osti,àoàželji,àdodušeà eštoàd ugačijojàodàželjeàkakoà
jeà idià P e iado.à Daà is oà toà ispitali,à poà oje à išlje ju,à t e a oà »korigirati« Preciadino
tu ače jeàLa a a,àkojegào aàčitaàuàjed odi e zio al o à idu,àk ozàp epoz a a jeàdjetetaà
uàz alu,àod os oàk ozàtz .àfazuàz ala.àP e iadoàdakleàs odiàLa a aà aàsi
političkogà up a oà uà

oličko,àdokàjeà ità

ep epoz a a ju,à od os oà e a ipato skià pote ijalà ležià uà

neprepoznava ju,à uà e oguć ostià daà seà uklopià doà k ajaà uà iloà kaka à susta à p eze ta ije.à
O djeàseà adi,àusuđuje àseà eći,àoàfalsifika ijiàLa a a:àzaàLa a aà(1993) prepoznavanje u fazi
z alaà ijeà

o e tà kojià ià dijeteà uà potpu ostià ukalupiloà uà si

oličko.à Nap oti ,à toà

prepoznavanje ujedno je i neprepoznavanje, zauvijek dvojbeno, ambivalentno. Kad
prepoznam sebe u ogledalu, kada pomislim »to sam ja«, to »ja« fiktivna je cjelina, to je
ujedno i svojevrsni nesporazum. Prepoznavanje koje je istovremeno i neprepoznavanje uvodi
i dvojnika, uvodi sablasno, ili objet petit a.à ákoà seà složi oà sà P e iado à
ep epoz a a jeà

oguć ostà političkog,à o daà taà

à daà jeà

oguć ostà političkogà uključujeà ià išakà -

ep epoz a a jeàd oj ika,àsa lasti,àod os oàpolitičkoàkaoà eštoàštoàdjelujeàiliàuzi aàuào zi à
sa last.àIli,à ože oàs eàp eok e utiàpaà ećiàdaàjeàisti skoàpolitičkoào oàkojeàistoàtakoàdjelujeàià
aà pod učjuà sa lasti,à ut a a,à a pi a,à čudo ištaà itd.à Ilià

ože oà ećià daà jeà da asà jedi oà

isti skoà po og afskoà tijelo,à od os oà tijeloà kojeà jeà isključe oà izà čita ogà od o-industrijskog
kompleksa, farmacijsko-pornografskog kapitalizma – mrtvo tijelo terorista. To je tijelo
univerzalno pornografsko: pornografsko jer se intimnost tijela, unutarnjih organa pokazuje
kaoà ja o;à u i e zal o,à je à tak oà aspad utoà tijeloà eà p ipadaà ika o.à Nijeà čakà iše ni
zazo o,à ijeàčakà iàgoliàži ot,ào oàjeàu i e zal aàpo og afija.àO oàjeà oždaàp a iàsi pto à
globalnog kapitalizma.

318

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

Kako se uspostavlja monetarna vrijednost pojedinih penetracija, koliko vrijede pornografski
snimci, razmjenska vrijednost penisa i vagi aà ià s aà d ugaà

ogućaà pita jaà uà s ezià sà

farmacijsko-po og afski à kapitaliz o ?à Čita à i dust ijskoà od ià ko pleksà po og afije,à
kaoà odelàglo al ogàt žištaàzaposta ljaàt ećià e ate ijal iàči
is oà dodatià fetiš,à od os oà o oà štoà Ma à

e ikà– novac, pogled, i mogli

à zo eà fetiškià ka akte à o e.à Uà p o esuà

zrcaljenja s eàpostajeàse iotičkiàz akà - eàsa oà pe isià ià agi eà ećàiào ič eàst a iàkaoàstol,à
kaoàià ašeà ije je oà»ja«.àFetišàià o aàuàkas iji às et i àià es et i àspoje i aàpsihoa alizeàià
marksizma postajuà itekakoà až ià Žižek,à

.à )aà F eudaà fetišà jeà p ik i a jeà či je i aà daà

ajkaà e aà pe is;à fetišà jeà t au atskoà jestoà odsut ostià ià za je eà eči à d ugi ,à t iju fà
o lada a jaà elagodo à ià st aho à odà kast a ije.à álià istoà takoà fetišà zausta ljaà e o ijuà u
traumatskoj amneziji, na pola puta, kao »posljed jaà i p esijaà kojaà asà štitià odà sa las ogà
(unheimlich) i traumatskog« F eud,à

:

.à Fetišà jeàsupstitu ijaà uà oz ačiteljsko à la u,à

fetišàkaoà o aàaso i aà aàželju,à aàe otsko.àáliào djeàželi à aglasitià»sablasno« kaoà eštoàštoà
jeà jakoà lizuà fetišu,à sa las ostà kojaà jeà potis uta,à alià est a oà lizu,à zaglušujućeà lizuà
o oža a ogào jekta.ààà
Ma à jeà oda oà p i ijetioà eu a oteže uà eko o ijuà sa lastià ià ut a aà kojaà eà estajeà
az oje à teh ologijeà ià ši e je à kapitalizma kao prvog globalnog fenomena u ljudskoj
po ijesti.à I o a ije,à otk ićaà eà ukidajuà sa lastià egoà up a oà sup ot o:à sa lasti,à ut a e,à
a pi i,à čudo ištaà jošà seà išeà u

ažaju.à Naà p i je ,à ikto ija skià st aho ià oà seksual ostià uà

romanu Brama Stokera Drakula ià daljeà ži eà uà d ugi à fo

a a,à p i ije je ià uà o i à

ela ija a.à ákoà suà p ijaš jià o li ià seksual ostià ilià potis utià ià a pi izi a ià – lezbijstvo,
homoseksualizam, nekrofilija itd. – a potom razotkriveni i upregnuti na primjer u
»hladnoratovski rodno-industrijski kompleks« P e iado,à
k ajaàoslo odili.àO iàseàiàdaljeà az

,à eà z ačià daà s oà ihà seà doà

oža ajuà– samo u drugim oblicima.

Up a oàjeà ajo ič ijiàp ed età – stol – kojiàjeàpo udioàtak oàMa o oà az išlja jeàuàp o à
poglavlju Kapitala, s podnaslovom Fetiškià ka akte à o eà ià jezi aà taj a dobar primjer. Tu
poči jeà a alizaà kojaà asà u odià uà eo ič oà u

319

aža je,à

ože jeà d oj ika.à Poči jeà seà sà

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

upo a

o à ijed ošću,à kojaà a à seà eà či ià upit a,à s ià z a oà zaštoà a à t e aà stol,à kojeà

zajed ičkeà pot e eà zado olja aà itd.à O oà štoà jeà zap a oà e ig atič oà jestà az je skaà
ijed ostà stola,à o oà štoà do odià ajo ič ijià stolà uà ezuà sà čita i à izo à az ihà p ed eta,à
esko ač i à izo ,à esko ač o à se ijal ošću,à štoà istoà takoà

ag etskià p i lačià ostaleà

predmete – stol je dakle roba u dvostrukom smislu, s jedne strane objekt koji ima uporabnu
vrijednost, a s druge strane objekt koji predstavlja apstraktnu razmjensku vrijednost. A ta
fo

aà kaoà fetišà ià kaoà o a,à

ožeà seà ià daljeà

eta o fizi atià uà ekuà hi id u,à g otesk uà

poja u,àkojaàčakà ožeàià»zaplesati« uà ela ijiàsàd ugi à o a aà V a čić,à
Kaoà o a,à stolà seà dakleà u

aža,à z ali.à E oà kakoà jeà La a à

:

:

.

à oslikaoà

e tal ià

ekspe i e tàuàko eàseàstolàiàčo jekà alazeàiz eđuàd aàogledala:
Koja je zapravo razlikaà iz eđuà stolaà ià as,à akoà jeà uà pita juà ašaà s ijest,à takoà elikaà
s ijest,àakoàpakàstolà ožeàlakoàpodsjetitià aà as,à itiàp iz a àuàig uàiz eđuà e eàiàte e,à
o daà

ojeà iječià

oguà iloà kojuà g eškuà uči itià

ogućo .à Takoà akoà seà stolà s jestià

iz eđuà asà ià d aà pa alel aà ogledala,à izgledatà ćeà kaoà daà jeà eflekti a à uà sa uà
esko ač ost,àštoàzap a oàdajeà aslutitiàdaàstolàpostajeàs eà išeàsliča àp o at aču,àje à
opažajućià slikuà kojaà seà po a ljaà aà istià ači ,à z ačià zap a oà gledatià k ozà očià d ugogaà
kada gleda sebe, ezàtogàd ugogà e aàod aza,à eà ià iloàp o at ačaàkojià ià idioàse eà
gledajućiàse e.

O oàodistaàp o le atizi aàsa oàu

aža je,àud aja je,àkaoàià iloàkojià izual ià ate ijal,àpaàià

o ajà po og afski,à kojià postajeà o a.à U
p i jećujeà La a à
s ijesti:à
u

aža jeà postajeà esko ač oà ià tako,à i o ič oà

,à stolà uà i agi a o à poljuà dijelià jed oà odà os o ihà ka akte istikaà

islià oà esko ač osti.à Istoà takoà toà esko ač oà u

aža jeà asà sa ihà ià stola,à

aža jeàp ed etaàupućujeà aàfetiškiàka akte à o e,àposta lja jeàupo abne vrijednosti da

ko espo di aàfetišu,àkojiàzaàF eudaàutjelo ljujeàželjuàdaàseà idiào oàštoà edostaje,ào oàčegaà
e a,à ep isut oà pe isà ajke ,àkojiàupućujeà aàfa taz ago ičkiàk ajo azà o eàute elje jeà
aà ep esta o à želje ju.à D oj ikà stolaà jas oà p oizlazi iz odraza, vizualnog dupliciranja u

320

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

ogledalu;à izàogledalaào daàp edsta ljaà az je skuà ijed ost.àáliào oàštoàjeà iste ioz oàkodà
stola,à paà ià po og afskogà p izo aà ilià iloà kojegà sad žajaà sà astu a ijsko à ijed ošću,à jestà
ači à aà kojià seà p oiz odià išak,à p ofit,à

iste ioz ià X.à Tajà

iste ioz ià Xà za odià željuà uà

se a tičkiàla a , prazni je, tjera na neprestano metonimijsko klizanje, daleko od one punine
željeà kak uà zastupaà P e iado (2013).à Tajà Xà z alià sa uà esta il ostà želje,à ikadà ide tiča à sà
njom, ali p e a ujeà stolà pute à esko ač ogà z alje jaà uà esko ača à s ijetà o aà ilià uà s ijetà
esko ač eà

oguć ostià z alje ja,à iloà čega.à áli,à kaoà štoà jeà ià sa à Ma à p i ijetio,à

p oiz od jaà o eà p oiz odià ià so ijal eà od oseà

eđuà ljudi a.à Može oà ećià daà zaà Ma aà

kapitalà s akakoà i aà ià fa tastič uà di e ziju.à Daà ià seà došloà doà teà
pot e

agič eà ko e zije,à

oàjeàdaàseàiàsa oà ašeà je o a jeàuàsta jeàst a ià iste ioz oàisk adeàizà as,àdaàosta eà

negdje izvan nas samih, u orbiti, ni subjektivnoj ni objektivnoj Žižek,à
sa eà st a ià t a sfo

i a eà uà o uà je ujuà uà s ojeà

. Može oà ećiàdaà

jestoà uà esko ač o ,à uà d o a ià sà

ogledali a.à Kaoà daà st a i,à ašà stol,à kaoà ià iloà štoà d ugoà aà t žištuà ži ià jošà eki à d ugi à
ži oto ,ài aàs ojeàd oj ike.
U knjizi Spectres of Marx, Jacques De idaà

aest al oà p ikazujeà s e uà togà

agič ogà

a i iz aàkadaào ič iàd e iàstol,àsaàs oji àd e i à oga aàiàd e o àgla o ,àodjed o à
oži i uàspi itual ojàsea si.àToàjeà o e t,àa alizi aàDe idaà

,àkadaàseà ajo ič ijaàst a à

p et a aà uà eštoà poputà sup ase zual eà se zual osti,à estjeles ogà tijela,à tijelaà oplođe ogà
o e ,à uà čudo išteà – to je moment preobrazbe stola u robu. Ili, kao roba stol postoji u
eđup osto u,àp osto uà ezàp osto a,à jestoàkoji àhujeàsa lasti.àToà»sablasno« stolaàteškoà
je, gotovo ne oguće,à i e o ati.à Istoà tako,à uà de idija sko à duhu,à po og afskoà st uja jeà
slika u pornografsko-farmacijskom kapitalizmu u momentu transformacija penisa, vagina,
tjeles ihà izluče i a,à testisa,à klito isaà uà o u,à p et a aà a ato ijuà uà sa las uà a ato iju.à Je
up a oà takoà djelujeà fetiš,à uà o e tuà k aj jegà uz uđe jaà željeà dolazeà sa lastià ià p et a ajuà
o jekteà uà išta ilo.à »Ü e -Sex« i »Ü e -Coca«

aà k ajuà do odeà doà išta ilaà kojeà opetà

pok ećeà sa uà želju.à »Ü e - išta ilo« jeà dakakoà o tološkaà ka ikatu aà sa eà e oguć ostà
oz ača a ja:à akoà jeà išta iloà o daà e aà ištaà iz adà ilià ispod.à álià toà jeà pozi ijaà sa las eà
a

i ale t osti,à ilià kaoà štoà De idaà t dià e aà o tologijeà ezà sa lasti,à ezà sa lastologije.à

321

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

Onda se postavlja pitanje koliko potentia guadendi upregnuta u meha iza à t žiš eà
eko o ijeà

ožeà postatià sa las aà ià štoà ià s eà teà sa lastià

ogleà z ačitià uà slože ojà

ežià

proizvodnje novih subjektiviteta?

Literatura:
Berardi, B. Franco (2012). The Uprising: On Poetry and Finance, New York: Semiotext(e)
Deleuze, Gilles; Guattari, Felix (1987). A Thousand Plateaus: Capitalism and Schizophrenia,
Minneapolis: University of Minnesota Press
Derrida, Jacques (2006). Spectres of Marx, London: Routledge
Freud, Sigmund (2005). Fetishism, in: Evans, Jessica; Hall, Stuart (eds.). Visual Culture: The
Reader, London: SAGE Publications Ltd, p. 324-327
Lacan, Jacques (1977). The Freudian Thing , Ecrits: a Selection, London: W. W. Norton, p.
114-146
Lacan, Jacques (1993). The Psychoses: The Seminar of Jacques Lacan, New York: Routledge
Marx, Karl (1947). Kapital I, Zagreb: Kultura
Preciado, Beatriz (2013). Testo Junkie: Sex, Drugs and Politics in the Pharmacopornographic
Era, New York: The Feminist Press
Reich, Wilhelm (1990). Funkcija orgazma, Beograd: Mladost
Stoker, Bram (1993). Dracula, London: Wordsworth Editions
V a čić,à Ma ioà

.à The Lacanian Thing: Psychoanalysis, Postmodern Culture and

Cinema, New York: Cambria Press
Wark, McKenzie (2015). Molecular Red: Theory for the Antropocene, London: Verso
Winter, Terence (2013). The Wolf of Wall Stret, The Internet Movie Script Database,
http://www.imsdb.com/scripts/Wolf-of-Wall-Street,-The.html, (26. 12. 2015.)
Žižek,à“la ojà

. The Sublime Object of Ideology, London: Verso

322

Holon, 5(2):305-323, 2015., Zagreb

Mario Vrbančić

»Über-Coca«, »Über-Sex«…

Mario Vr a čić

ÜBER-COCA , ÜBER-SEX , ÜBER-NOTHINGNESS
Abstract
Ü e -Coca , Ü e -Sex and Ü e -Nothingness are metaphors of certain aggregate states: Ü e Coca refers to Freud's experiments with cocaine, an open possibility of pharmatizing the conception
as well as the entirety of psychoanalysis; Ü e -Sex is a constant need of not only controlling, and
regulating sexuality, but of using it in production itself, as a particular sort of engine of productive
fo es;à »Ü e -Nothingness refers to borderline situations produced in such a control, ontological
u e tai tiesà o l à aguel à dis e i leà f o à toda sà a tageà poi t.à Thisà essa à t iesà toà a s e à theà
question of how these übers permeate each other in creation of new sexual identities in the twentyfirst century. First part of the essay deals with genesis of biopower which was mapped by Paul Beatriz
Preciado in his work Testo Junkie: Sex, Drugs and Biopolitics in the Pharmacopornographic Era. After
a brief overview of this type of biopower and capitalism, we are led to the ontological concept on
which Preciado concieves his argument regarding pharmaceutical-pornographic capitalism. The issue
discussed here is a concept referred to as potentia gaudendi, an orgasmic force which cannot be
channeled, which is neither male nor female, a neuter, which permeates the animal realm, too, even
the inorganic, therefore, it can almost be understood as a cosmic orgasmic force. Second part of the
essay asks the question regarding the ontological merit of potentia gaudendi comparing it to another
phantasm of the workings of financial capitalism as portrayed by Martin Scorsese's movie The Wolf of
Wall St

Documento similar

“Über-Coca”, “Über-Sex”, “Über-Nothingness”